Оптимизам и самољубав – психолошке радионице

Радионице оптимизам и самољубав

Оптимистичан или песимистичан поглед на свет се у одеђеној мери наслеђује, али се итекако може и научити, усмерити, „порадити“ на оваквом погледу на свет, посебно у детињству…

Због тога га треба усвајати што раније. Дете највише учи на примеру својих родитеља и њихових поступања, али и сви ми у школи можемо да допринесемо у великој мери томе. Својим примером на часу, када нешто „не иде како смо замислили“,  а наравно и непосредним разговором на тему оптимизма.

Због тога смо у петим и шестим разредима имали психолошку радионицу баш на тему „ Оптимизам и самољубав“.

Радионицу смо започели читањем порука значајних писаца, филозофа, научника на тему оптимизма, као и биографија познатих личности, чији су животи били врло тешки и које су, упркос тежини живота, били у самом врху уметности или науке којом су се бавили. Примери су нам послужили као подстицај и мотивација за даљи рад на часу(изводи из биографија: Фриде Кало- сликарке, Хелен Келер- списатељице, Кристофера Рива- глумаца).

Након тога, поделили смо се у групе, од којих је свака имала одређени задатак. Прва група је имала задатак да напише како исказујемо самољубав- свакодневно, тј како „ментално негујемо себе“, друга као и када је тешко подстичемо- храбримо себе,  трећа како храбримо друга/ другарицу када им је тешко, док је четврата група анлизирала и записивала цитате познатих о оптимизму.

Часови су протекли у лепом расположењу и учењу. Радионичарски рад има својих великих предности, а основна је што процес учења не долази само од водитеља радионице, већ деца најбоље уче и кроз примере својих вршњака: како се мојдруг/другарица „носи“ са тешком ситуацијом, шта му прија да ради када је тужан, љут…

Продукти- радови ученика на ову тему ће бити изложени у на изложби у холу школе као подсетник свим ученицима, како храбрити  и неговати себе.

психолог, Јована Милићев Радишић