Није важно само шта говоримо, већ и како говоримо. У последње време, слушајући разговоре на улици, али и у школи, примећујем да неки људи, већином млади, веома често користе реч „брате“, и то тамо где нема потреба за њом. Они који се својим саговорницима обраћају са „брате“, иако им саговорник није брат, мисле да ће тиме остварити већу блискост и да ће их други више ценити. Надају се да ће због тога имати више другова и да ће тако задобити већу пажњу. Они заборављају да честом употребом речи „брате“, реченица губи лепоту и смисао. Веома је ружно када се неко обрати особи женског пола са „брате“. То раде јер је ова реч због претеране употребе постала њихова поштапалица или узречица, па је несвесно користе и где треба и где не треба.
Најбољи лек против поштапалица је опомињање особе која их користи. Оне немају никакву сврху у реченици, а чине да говор не буде пријатан за слушање. Најчешће их чујемо када говорник не зна шта и како да каже. Зато када вам се следећи пут неко обрати са „брате“, или каже „овај“, „разумеш“, „како се зове“ и неку другу реч којом купује време, а која нема везе са реченицом коју говори, слободно га опомените и реците да поведе рачуна. Учинићете услугу и њему и нашем српском језику.
Даница Павићевић V-1