Захваљујући иницијативи Ученичког парламента, већ првог дана Дечје недеље одржано је једно кратко, али крајње корисно предавање за ученике другог циклуса наше школе. На тему Инстаграма, едуковала нас је путем школског разгласа Данијела Каруовић (VII2), представница Парламента.
Данијела је теми пришла с пуном озбиљношћу те нам је указала на неке од могућих замки ове друштвене мреже. Предатори, фишинг, хаковање, само су неке од опасности које вребају у свету друштвених мрежа. Свет је виртуелан, а опасности реалне, и зато вам предлажемо да Данијелин рад пажљиво прочитате …
„Добродошли у најнеобичнију дечју недељу до сада. Ове године због вируса КОВИД 19 и Дечја недеља ће бити мало другачија, него што смо навикли.
Организоваћемо предавања, а ово је једно од њих. Данас ћу вам ја, Данијела Каруовић из VII2, причати о Инстаграму и како се правилно понашати и заштитити на друштвеним мрежама.
За Инстаграм сте, сигурна сам, сви чули и свакодневно га користите, па је зато и једна од најпопуларнијих друштвених мрежа у свету.
Велики број корисника на одличан начин користи интересантне опције ове мреже попут филтера примењујући их на разним фотографијама. Захваљујући томе, на Инстаграму мислимо да смо сви савршени. Али, док се забављамо филтерима у жељи да створимо савршену слику о себи, добијемо на стотине лајкова познатих и непознатих особа, неки други могуће и злонамерни људи баве се нама на потпуно другачији, опасан начин.
Онлине предатори се крију на Инстаграму и осталим друштвеним мрежама.
Анонимни су и зломанерни. Крију се под лажним профилима, лажним именом, преузимају туђе слике, читаве идентитете.
Поред опасности од предатора, на Инстаграму вреба опасност и од уцена као и вршњачког насиља.
Прво и основно правило које важи за све друштвене мреже јесте приватност.
Инстаграм дозвољава опцију да профил буде јаван и приватан. Уколико подесите налог да буде приватан, нико не може видети ваше фотографије док му лично не одобрите и не прихватите га за “фаловера”. Иако је ово у потпуној супротности тренду код наше генерације, јер желимо да имамо што више пратилаца. Више пратилаца, већа је популарност, наравно.
Следеће правило, односи се на опцију „адд лоцатион“. Она је изузетно популарна, јер она сведочи, оставља запис да смо били на неком важном, посебном месту.
Јер, ако нисмо поставили на друштвену мрежу да смо негде били, као да и нисмо били. Истовремено, она свима открива и где се налазимо. Потребно је запитати се да ли желимо да баш свако зна где се у том тренутку налазимо. Увредљиве поруке, ружне речи, непристојна удварања или непримерене понуде, не треба игнорисати. Уколико вам нешто не прија, увек се можете ослонити на опцију „блок“ која ће онемогућити приступ особи која вас узнемирава. Уколико и након тога иста особа почне да вас прати са новог или другог профила, и настави да испод ваших фотографија или, што је вероватније, у ДМ Инстаграма, оставља претње, уцене, непристојне понуде – пре блокирања скриншотујте како бисте имали доказ за потребе пријаве институцијама и организацијама које се активно и свакодневно боре против дигиталног насиља.
Још једна претња на друштвеним мрежама је и фишинг. То је процес преваре корисника да нас натерају да оставимо своје приступне податке крадљивцу. Крадљивац је веома лукав и заинтересује нас занимљивим садржајем. Ми из радозналости једва чекамо да видимо тај садржај, не обратимо пажњу и непрепознамо да је у питању превара. Појави нам се страница за поновно логовање, и када унесемо своје податке, они се прослеђују крадљивцу, и на тај начин долази до крађе и отимања профила.
Хаковање је такође облик е-насиља (али је истовремено високотехнолошки криминал). Хакери користе своје напредно компјутерско знање и вештине да би неовлашћено ушли у туђе компјутерске системе и тиме нанели штету кориснику или остварили одређену добит или корист за себе.
Заштита деце на Интернету подразумева физичку, психичку и моралну
безбедност малолетних лица током обављања свакодневних активности
на Интернету. Циљ је заштити децу од непримерених садржаја, негативних ефеката коришћења Интернета и подићи ниво свести и знања о томе на који начин виртуелна стварност утиче на децу и докле смеју да се упуштају у дигитални свет, а да то буде безбедно и без последица.
И на крају, „Златно правило“ понашања на свим друштвеним мрежама – пре него што било шта поставиш на неки од својих профила, фотографију или статус, двапут размисли који ефекат желиш да изазовеш. Помисли ко ће све видети тај исти садржај и да ли ће му се свидети.“
Хвала Данијели на овом корисном и озбиљно припремљеном предавању. Браво!
За додатне информације, посетите овај линк.