Ђура Јакшић
Ђура Јакшић (1832 – 1878) написао је песму „Отаџбина“ и имао је уговорено са издавачем у ком року да је уреди и преда. Ђура је у брзини, у последњи час, однео пему написану на масном папиру са којег је управо појео бурек.
*
Наши књижевници су и пре 150 година много дангубили по кафанама и лупали главу како ће кад дође време фајронту платити рачун. Тако је Ђура Јакшић предложио крчмару да му напише песму, па, ако му се свиди, да газда не наплати вечеру. Вечеру је после више покушаја зарадио тек овим дистихом:
„ Еј, кесо моја са много динара
Изађи из џепа, исплати крчмара.“
*
Приликом једне вожње фијакером, Ђура Јакшић је сео унатрашке. Кочијаш га упита што не седне нормално напред, на шта је Ђура одговорио:
– Па где сте Ви видели да Србин гледа унапред.
*
Седели тако у кафани за два различита стола песници Ђура Јакшић и Радомир Брзак. У једном тренутку конобар донесе Ђури Јакшићу цедуљицу од Радомира Брзака на којој је писало:
„ Стихоклепцу који је сваком мрзак,
Мућак јаје, мућку даје,
Брзак“.
А Ђура му на полеђини цедуљице одговори:
„ Ој, песниче, гласа штура!
Па зар даје који проси?
Па зар ћуран јаја носи?
Ђура“.
Јован Дучић
Наљутио се Јован Дучић на свог млађег колегу Јована Марковића са којим се није много слагао, па му је Јован Марковић једном приликом љутито довикнуо:
– Слушајте, Јово, после Ваше смрти Ваш први комшија рећи ће: „Ама, како се зваше онај што недавно умре?“
А Дучић му одговори:
– Али ће Ваши унуци, знајте, пасти на матури ако не буду знали годину рођења Јована Дучића.
*
Једном приликом, дошао је Дучић Јови Марковићу, који је био помоћник министра иностраних дела, да му тражи повећање неког отправничког додатка. Јова Марковић је почео да му чита придику и да му објашњава како је распикућа и како, на тај начин, никад неће стећи своју кућу.
– Кућу нећу – одговорио му је Дучић – али ћу стећи своју улицу. А Ви већ имате неколико кућа, али улицу никад нећете стећи.
Бранко Ћопић
На улицама када сретну Бранка Ћопића многи пролазници су се заустављали, гласно изговарајући:
– Гле, Бранко Ћопић! Ено Бранко! Погледајте, оно је Бранко Ћопић!
То га је нервирало. Једном чак није могао да се уздржи, већ једној средовечној жени љутито одговори:
– Па шта ако је Ћопић, није међед!
*
У једној сеоској школи дочекало је Бранка Ћопића пуно деце збијене у пространој учионици. С пуно пажње, у потпуној тишини, слушали су ону маштовиту Ћопићеву причу о дечаку који лети на змајевим крилима. У том један од занесених малишана гласно рече:
– Ала лаже!
Учитељи оштро погледаше и запретише дечаку, а Бранко се на то осмехну и настави да чита као да се ништа није догодило.
*
После сваког књижевног сусрета писце су окупирали посетиоци који су тражили аутограме. Обично су седели један до другог, а поред њих су у реду пролазили гости, посебно ђаци, и приносили своје књиге, свеске и папириће. Ћопић је у шали рекао колеги поред себе:
– Пазите да Вам мангупи не поднесу какву мјеницу као што је мени подвалио неки Рале Бубњар.
Александар Македонски
Када је македонски краљ Александар Велики (356-323 п.н.е.) победио Пирову војску, његови војници су заробили жену потученог персијског краља која је била чувена по својој лепоти. Један официр донесе ту вест Александру и упита га хоће ли да је види.
– Не – одговори Александар – и победници могу бити освојени!
*
Када су Александра Македонског упитали због чега више части филозофа Аристотела, свог учитеља, него свог оца Филипа, рекао је:
– Зашто? Давши ми живот, мој отац, краљ Филип, учинио је да с неба сиђем на земљу, а Аристотел својом науком чини да са земље поново угледам небо. И кога онда више да поштујем?
*
Изгубивши у једној бици свог најбољег официра и пријатеља, Александар рече:
– Човек никада не би смео упознати срећу јер она неминовно доноси несрећу. Срећан сам био кад сам добио пријатеља, сада сам неизмерно несрећан.
*
Александар Македонски био је ниска раста, али се, упркос томе, оженио високом девојком. Када су га упитали зашто је баш њу одабрао, рекао је:
– Могао сам одабрати и мање „зло“, али је мени примамљивији већи противник.
Езоп
Чувени антички писац Езоп (620-560 п.н.е.) једном је замишљен шетао градом. Срео га је чиновник високог ранга и, будући да му је био сумњив, упитао га је:
– Куда идеш?
– Не знам – одговорио је Езоп растресено.
Човек је помислио да је он нека скитница и наредио је да га затворе. Када су га одвезли у затвор, Езоп се окренуо према њему и рекао му:
– Видиш да сам ти рекао истину. Заиста нисам могао знати да ме пут води у затвор.
Еурипид
Великог античког драматичара Еурипида је неки ћелавко јавно напао и опсовао. Он је једно време то мирно слушао, а затим рече:
– Ништа нећу да кажем против тебе. Чак те морам и похвалити што је твоја коса у право време напустила тако слабашну главу.
Дарвин
Често се догоди да и најобичније питање нанесе неприлике и највећем научнику. То се догодило и Дарвину када му је његова мала нећака поставила питање у облику загонетке:
– Шта има мачка, а нема ниједна друга животиња?
Дарвин је дуго размишљао и на крају је ипак одустао. Девојчици је било веома драго што је довела Дарвина у неприлику, па одговори:
– Ох, драги стриче, зар заиста не знаш то? Па зна се – мачиће!
Припремио Игор Перић VI 3
( преузето из књиге „Познати у анегдотама“ Стевана Крстеца Старчинског)