Помоћ! Долази тромесечје, а са њим и свакодневна пропитивања, одговарања, контролни и писмени задаци – значи треба учити. Ако овоме додамо и обавезе које су везане за музичку школу, балет, плес или спорт којим се бавимо, питање је како све постићи.
Пре неколико дана, другарица и ја смо разговарале о учењу и оценама. Ближи се тромесечје, она има много лоших оцена, а не може да учи јер има превише обавеза. Највећи део дана проводи у школи, а остатак дана је резервисан или за школу страног језика или за музичку школу или за тренинг. Наравно, треба јести, одмарати, погледати неки добар филм, прочитати препоручену књигу, видети се са пријатељима или контактирати са њима преко неке друштвене мреже. Моја другарица није лош ђак, али је раније имала боље оцене. Поврх бројних обавеза она се још и заљубила, па чак и кад седне да учи, мисли јој одлутају и, као што Мика Антић каже, „помеша роткве и ромбоиде, помеша градове и пирамиде… “
„Нина, како ти можеш све да постигнеш?“, упитала ме је другарица. Рекла сам јој да је разумем јер сам и ја имала сличних проблема, дешавало ми се да не знам шта ћу пре, па сам била раздражљива и ништа ми није ишло од руке. Тада сам се пожалила својој мајци и она ме је посаветовала. Ево мајчиних савета:
–редовно ради домаће задатке;
–када дођеш кући најпре једи, а затим прелистај оно што си учио/ла у школи тог дана;
–боље је учити свакога дана помало, него чекати да се градиво нагомила;
–свакога дана, па и викендом! издвој пола сата за прелиставање и читање онога што си већ учио/ла;
–ако ти нешто није јасно, увек питај наставника.
Најважније је организовати своје време јер је дан ипак довољно дуг да стигнемо
да урадимо све оно што смо испланирали. Пошто ја идем на пливање, тренирам кошарку и идем у музичку школу, а уз то сам и одличан ђак који осим редовне наставе похађа и бројне секције у школи, доказ сам да се уз добре радне навике све може постићи. Чим дођем из школе, урадим домаћи, вежбам гитару и барем пола сата ишчитавам лекције које смо радили у школи. Тако знам да нећу заборавити оно што смо радили и да ћу доћи спремна на час. Када то завршим, стижем и да средим собу и да одморим пред тренинг. Уколико ме нека другарица позове да се видимо ретко кад се не одазовем.
„Значи, тајна је у доброј организацији времена?“, упитала ме је другарица.
„Да. Сада ћу ти помоћи да поправиш оцене, објаснићу ти оно што ти није јасно, али од следећег тромесечја боље организуј своје време, мање времена проводи за компјутером и у излежавању и успех неће изостати.“
Јавићу вам да ли ме је послушала.
Николина Горшћак VI 2