Најзначајнији државни празник је Дан уставности који се празнује истога дана када и црквени празник Сретење 15. фебруара. Овај дан је дан сећања на два важна историјска догађаја из XIX века. Шта ми то обележавамо на овај дан?
Почетком XIX века Срби су живели ван градова као потпуно обесправљена раја. Не могавши више да трпе турски зулум, на православни празник Сретење 15. фебруара 1804. године у Орашцу под вођством Карађорђа Петровића Срби организују устанак против Турака. Срби су имали успеха у борбама, задобили су и значајну помоћ Русије. Међутим, Наполеон је напао Русију, те су Руси били принуђени да откажу подршку Србима. Турци су се свом силом сручили на ослабљену Србију, те се Први српски устанак завршио поразом Срба. Карађорђе је, као и многе друге српске војводе, напустио Србију, а Турци су се немилосрдно светили сиротињи раји. Због сурове освете Турци су заправо натерали Србе у други устанак.
На православни празник Цвети 1815. године Срби дижу Други српски устанак, а за вођу бирају Милоша Обреновића. После две веће победе, Милош је започео преговоре са Турцима којима је Србима обезбедио одређене повластице и тиме створио основу за аутономију Србије. Можемо рећи да је Милош преговорима ослободио Србију од турске власти.
Милош Обреновић је у току борби за аутономију завео апсолутистичку владавину. У Србији није било писаних закона, што је Милошу пружило још више могућности да испољава самовољу. Под утицајем Милетине буне кнез Милош је 15. фебруара 1835. године сазвао Народну скупштину, која је прогласила први српски Устав (Сретењски устав) који је предвиђао увођење и Народне скупштине и Савета, чиме би власт кнеза била знатно ограничена. Овај устав, међутим, није ступио на снагу. Ипак, стварање првог устава био је велики корак ка формирању српске државности. Створена је српска национална држава као основна претпоставка за даљу борбу ради ослобођења и уједињења Срба и осталих Јужних Словена.
Игор Перић VI 3