У оквиру манифестације „Липарске вечери – Ђурини дани“ која се традиционално одржава почетком јуна у Српској Црњи, родном месту песника 
Ђуре Јакшића, расписан је конкурс за најбољи литерарни рад за ученике основних школа. Ученик VI 2 разреда наше школе Павле Глушац пријавио се на конкурс и за своју песму „Трема“ освојио је друго место у категорији „Шаљиве песме“. Од четрдесет и две послате песме, Павлова је била готово најбоља. Тим поводом Павле је био позван да
4. јуна присуствује овој манифестацији како би примио награду. Имао је право да у Српску Црњу поведе два своја пријатеља и он је изабрао Јована Брцана и мене, чиме нас је веома обрадовао. Пре уручења награда уприличен је интересантан и занимљив програм. Одржана је представа „Црвенкапа“, а након тога су читане песме ученика из Српске Црње. Павле је пред присутнима одлично прочитао награђену песму чиме је заслужено добио велики аплауз. 
Након свечаног програма награђени ученици су се фотографисали за „Политикин забавник“ који ће бити објављен 14.јуна, па ћете и у њему моћи да прочитате прилог о овој свечаности. Овим се није завршио наш угодан боравак у Српској Црњи. Будући да и моја школа носи име овог великог српског песника и сликара, било ми је јако драго што сам много тога открила о животу Ђуре Јакшића.
Један добродушан господин Александар одвео нас је у родну кућу Ђуре Јакшића, а затим и у цркву посвећену светом великомученику Прокопију коју је у великој мери осликао сам Ђура Јакшић. Свидело ми се то што су у кући сачувани аутентични предмети из живота познатог песника и сликара, који данас имају посебну културно-историјску вредност. Ту су и верне копије његових најпознатијих слика (оригинале слика можете видети у Народном музеју у Београду). Чика Александар нам је показао и читаву лозу Јакшића. Након тога, повео нас је у црњанску цркву. Тамо су сачувани оригинали фресака које је осликао Ђура Јакшић. Занимљиво је да су свеци који су се нашли на фрескама заправо носили лик конобарице Миле, 
Ђуриног оца и самог Ђуре. Фреске у цркви су старе више од једног и по века. Тадашњи мештани су се побунили што лик Богородице носи лице конобарице Миле (опеване у Ђуриној песми „Мила“) и због тога су га осуђивали и бунили су се против њега. По речима нашег домаћина, Ђура је у свом времену имао репутацију пропалице, пијанице и
неправедног човека, а заправо је био човек коме су сви завидели. Ђура је активно учествовао у ратовима, па је тиме исказао и велику назива наше школе, а све је то поткрепљено аутентичним предметима и местом, тако да ће нам ова посета Српској Црњи, коју нам је омогућио Павлов књижевни таленат, заиста увек остати у сећању.
Николина Горшћак VI 2