Када мали одједном постану велики
Ових дана, дешава нам се свима нешто чудно. Нисмо се припремили да будемо у кући и да се не дружимо са својим другарима и старијим члановима породице. Корона вирус се увукао у наш живот и све променио.
Већ више од месец дана нисам видела своју баку и деду, а виђали смо се скоро сваки дан. Толико желим да их загрлим. Нисам могла да помислим да ће ми њихови загрљаји толико недостајати. Често сам била незаинтересована, и под изговором да сам “као већ велика“, избегавала њихове пољупце.
Чудно ми је то што им нећу дати да ме грле и љубе, у ствари, то показује колико их волим и бринем да се не заразе.
Увек ме је нервирало када ми кажу да сам мала, па ми не дају нешто да урадим. Сада сам, одједном велика и могу много да помогнем. Имам једног комшију који је пензионер и који ми је стално из продавнице доносио лизалице и чоколаде. Сада он не сме да излази напоље и ја сваког дана питам да ли му нешто треба. Често одем до продавнице да му купим хлеб и млеко. Срећна сам што могу да будем хумана и помогнем му.
Колико је хуманост лепа, научила сам, већ и у балетском студију „Стејџ“. Већ осам година играм хуманитарне балетске представе у Културном центру. Дивно се осећам кад знам да сам оним што волим да радим и помогла некоме.
Верујем да ми више нико неће рећи да сам мала. Свако од нас, било да је мали или велики, може да буде хуман и помогне неком у својој близини. Никад се не зна кад ће коме помоћ бити потребна. Зато треба да будемо добри људи и чувамо се међусобно.
Данијела Каруовић, VI2
ОШ „Ђура Јакшић“ Зрењанин
Литерарним радом Кад мали одједном постану велики ученице Данијеле Каруовић, отварамо еизложбу најлепших радова школског конкурса „(ИЗ)ВАНРЕДНО ВРЕМЕ КРЕАТИВНОСТИ“, који смо покренули поводом обележавања Дана школе.
Деца, осим што су у току изолације услед пандемије вируса Ковид-19 вредно испуњавала своје школске обавезе, ванредно су сазрела сусрећући се са ситуацијом која је и од њих захтевала пуну озбиљност.
Како бисмо сачували и учинили видљивим радове настале унутар породичних домова и еучионица, отворили смо конкурс за све наше ученике и њихове родитеље. Драго нам је што је конкурс окупио значајан број учесника од првог до седмог разреда, те нам је тако пристигао и велики број разноврсних радова – ликовних, радова насталих у оквиру пројектне наставе и одвијања наставног процеса на даљину [погледајте целокупан списак учесника]. Најлепше међу њима, у оквиру две категорије – радови ученика првог циклуса, радови ученика другог циклуса, одабрала је школска комисија – Јелена Гојсовић, наставница ликовне културе, Миодраг Мијатов, наставник техничког и информатичког образовања, и Светлана Бачулов, библиотекарка.
Како је повод конкурса обележавање „Ђуриног“ дана, приказујемо пригодни видео запис настаo у оквиру предмета Техника и технологија, а на тему Културно наслеђе нашег града у области архитектуре. Дамјан Бјелчевић, ученик шестог разреда, свој видео запис посветиo je управо згради наше школе …
Дамјан Бјелчевић 6-3
Од укупно петнаест филмића пристиглих на конкурс, својим квалитетом издвојили су се радови Николе Кирћанског (VI 1), Јована Нићетина (VI 1) и Милице Кеврешанов (VI 2). Њихови видео записи приказују нам лепоту значајних зрењанинских грађевина …
Никола Кирћански 6-1
Јован Нићетин 6-1
Милица Кеврешанов 6-2
https://youtu.be/DEQceCAFtMk
Ученици нижих и виших разреда послали су нам своје пројектне задатке. Излажемо најлепше међу њима …
Први и други разред
Пројектни задатак – Моја кућица
Пети разред
Пројектни задатак – фотографија три саобраћајна знака
3Д електронски цртеж куће
Израда модела од картона (танграм)
Седми разред
Пројектни задатак – 3Д електронски цртеж „Н“ модела – израда модела од папира
Софија Фешиш, ученица VI 2, поделила је са нама свој задатак Живот у прошлости, настао у току одвијања наставе на даљину. Софија је истраживала о значењима боја и грбова… [погледајте Софијин рад]
Од бројних (стигло нам је око осамдесет!) и тематски разноврсних ликовних радова, било је тешко направити избор и одабрати најлепше. Морамо поменути да смо највише радова добили од наших првака…
Сви изложени радови стоје као трајна белешка времена које је сада за нама. Полако отварамо главна врата наше школске зграде, ишчекујемо звук звона и исписујемо, надамо се, нове и лепе – и редовне странице живота у „Ђури“.
ВЕЛИКО ХВАЛА СВИМ УЧЕСНИЦИМА КОНКУРСА И НАСТАВНИКУ ДАРКУ НА ТЕХНИЧКОЈ ПОДРШЦИ!