Светски дан књиге

 

Књига је јединствена, преносива магијаСтивен Кинг

 

Драга децо,

Овај дан се обележава као Светски дан књиге и ауторских права од 1995. На генералној конференцији УНЕСКО-а која је одржана у Паризу, обележавање овог дана прихватило је око осамдесет нација. 23. април се помиње и као дан смрти два књижевника – аутора славног Дон Кихота, шпанског писца Сервантеса, и Шекспира, енглеског писца, аутора „Ромеа и Јулије“, трагедије која се налази у програму лектире за осми разред, али и многих других са којима ћете се упознати у средњој школи. Циљ обележавања овог дана свуда у свету јесте да се подстиче читање међу свим генерацијама, а посебно међу младима као главним носиоцима будућности.

Књига као незамењиви људски изум који одражава потребу за чувањем и дељењем знања, прошла је дуг развојни пут који је паралелно пратио и сам развој људске цивилизације.  Најпре се јавила на каменим и глиненим плочама, дрвету, воску, металу, папирусу, пергаменту, а потом и папиру који је у Европу стигао у VIII веку из Кине. Некада је рад на стварању књиге био комплексан и дуготрајан, а са Гутенберговим проналаском штампе путем технике покретних слова у XV веку, стварање књига је у значајној мери убрзано и поједностављено, али и данас оно обухвата, као и некада, читаву групу учесника. Данас су то писци, илустратори, уредници, издавачи, лектори и многи други сарадници у зависности од тога којом се темом и на какав начин књига бави. И тема и приступа теми је заиста много, а о свему овоме, уколико вас то занима, можете се информисати путем интернета и разноврсних енциклопедија.

Данас читаве књиге у различитим еформатима можемо пронаћи путем интернета и сачувати их у својим електронским базама података. Сада смо управо сведоци и свих предности које процес дигитализације пружа. Међутим, чини ми се да управо на том месту престаје она стара магија коју можемо осетити исључиво држећи књигу у рукама, прелиставајући је и читајући. Много занимљивих и корисних информација на тему књиге наћи ћемо на интернету, а да притом књигу и не узмемо у руке. То је згодно, брзо и лако, али ако желимо да осетимо њену чаролију у најширем могућем смислу, морамо, најпре, наћи ону једну праву књигу за себе, попут дечака у књизи „Бескрајна прича“ коју је написао Михаел Енде. А када је пронађемо, онда читамо и путујемо са њом, сусрећемо се са необичним бићима и јунацима, па се онда радујемо, тугујемо, страхујемо, учимо, волимо и боримо, баш као и у самом животу. Прича коју нам говори књига почевши од њеног зачетка до данас заправо нема краја, она је почела, развијала се,  мењала и наставља да се мења заједно са човеком.

Драга децо, сигурно у својој кућној библиотеци имате ту једну, за вас толико важну и посебну књигу. Прочитајте је поново јер добрим књигама се увек радо враћамо. Ако је немате, искористите ово време да је пронађете. Можда вас чека на некој од полица или фиока у вашој кући.  Фотографишите се са вашом омиљеном књигом, фотографију поделите са својим пријатељима и тако им препоручите књигу за читање, а можете је, ако желите, послати и на адресу школске библиотеке biblioteka@osdjurajaksic.edu.rs.

Иако је дружење са другарима незамењиво, читање књига сада може да вам квалитетно испуни време јер, као што је рекао Сервантес, не постоји књига у којој не може нешто добро да се нађе. Књиге које сте позајмили из школске библиотеке и нисте стигли да вратите због уведене ванредне ситуације, читајте и чувајте. Вратићете их када се вратимо нашим редовним свакодневним школским обавезама.

До тада, останите код куће и радознало завирите у сваку књигу …

У око три хиљаде књига из школске библиотеке, у току кратког редовног другог полугодишта, озбиљно су завирили неки од ученика виших разреда и много ми помогли у послу инвентарисања библиотечке грађе, на чему сам им веома захвална.

Осим мноштва слова, књиге у библиотеци чине и разноврсни бројеви. Ово вредно друштванце то најбоље зна јер је у нашем заједничком послу било управо усмерено ка бројевима.

Завирите у своје породичне књиге. Верујем да и у њима има нечег занимљивог. У то нешто рачуна се све – посвете, старе разгледнице, салвете и разне порукице, испресовани листићи, цветићи и остала књишка флора и фауна, али највише се, ипак, рачуна оно што сте прочитали у самој књизи и читајући доживели.

Библиотекарка Светлана

Овај унос је објављен под Библиотека. Забележите сталну везу.